Odbacen mirovni plan za Presevo

Albanska gerila odbacila je beogradski plan za resenje krize u dolini Preseva, na jugu Srbije.

Odgovor je stigao samo nekoliko dana nakon izbijanja novog sukoba. Petog februara je u citavoj bezbednosnoj zoni koju je utvrdila medjunarodna zajednica, a koja se nalazi duz administrativne granice izmedju Srbije i Kosova, doslo do razmene vatre izmedju albanske gerile s jedne, i srpske policije i snaga Vojske Jugoslavije s druge strane.

Ovo su bili najzesci sukobi od novembra 2000. kada su, prilikom napada albanske gerile poginula cetiri srpska policajca.

Plan koji je Beograd izneo pocetkom nedelje stize dva meseca nakon sto je vlada osnovala koordinacioni tim za Presevo, Medvedju i Bujanovac s ciljem da se dodje do mirnog resenja krize.

Ovim planom, koji je odmah dobio podrsku SAD, Albancima koji cine vecinu stanovnika u presevskoj dolini ponudjena je znacajnija uloga u lokalnom politickom zivotu, ali im je osporena autonomija kojoj je tezila Oslobodilacka vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca, OVPMB, tako nazvana prema tri najveca grada u ovoj oblasti s vecinskim albanskim stanovnistom.

Zeqirja Fazliu, predsednik Ujedinjene albanske demokratske partije, politickog krila OVPMB, izjavio je da plan ne nudi osnovu za razgovor sa Beogradom. Za ovu stranu, jedino je prihvatljivo da ove tri opstine postanu deo Kosova.

Plan predvidja tri faze resavanja krize u ovoj oblasti.

Prvo bi doslo do integracije Albanaca u drustvene strukture, cija bi prava bila zagarantovana u skladu sa evropskim standardima.

Zatim bi se postpeno sprovela demilitarizacija bezbednosne zone, prvenstveno u selima Lucani i Veliki Trnovac. Srpska i albanska policija bi udruzenim snagama patrolirale u toj oblasti.

I, na kraju, ponovo bi bila ozivljena ekonomska, drustvena i politicka infrastruktura. Washington je vec odredio pet miliona dolara za rekonstrukciju juzne Srbije.

“Medjunarodna zajednica bi trebalo da uveri Albance da napuste ideju o autonomiji u okviru juzne Srbije, tj. o specijalnom statusu za ovu oblast ili bilo kakvu promenu granica”, receno je u tom planu.

Nebojsa Covic, bivsi gradonacelnik Beograda i potpredsednik srpske vlade, koji je bio idejni vodja prilikom izrade ovog plana, izjavio je da ce njegova inicijativa postovati ljudska prava albanskog stanovnistva, ali ce istovremeno sacuvati osnovne interese Srba u citavoj ovoj oblasti, ukljucujuci Kosovo.

Ovo je prvi put da kreativno razmisljanje koje uzima u obzir obe strane odnese prevagu nad govorom oruzja, kada je rec o politici Beograda prema albanskoj manjini.

Zahvaljujuci tome sto je insistirala na trazenju politickog resenja krize u juznoj Srbiji, nova vlada je pobrala pozitivne poene kod medjunarodne zajednice i mirovnih snaga u ovoj oblasti.

Zvanicnici SAD-a i Evropske unije pohvalili su ovaj plan. Izaslanik SAD za Balkan, James Pardew rekao je da je ucinjen vazan korak ka “stvaranju uslova u kojima ce albanska manjina moci da uziva sva gradjanska prava.”

Riza Halimi, gradonacelnik Preseva i politicki predstavnik etnickih Albanaca u ovoj oblasti, pozdravio je poziv na razgovor, posebno nakon sto su srpske vlasti pristale da se sastanu sa predstavnicima OVPMB, organizacijom koju je Beograd do sada nazivao “teroristickom”.

Medjutim, time sto su odbili ovaj plan, OVPMB i njeni politicki saveznici obelodanili su svoje insistiranje na nezvanicnom albanskom referendumu organizovanom 1992. kojim je, prilikom raspada Jugoslavije, podrzano nezavisno Kosovo, ukljucujuci Presevo, Medvedju i Bujanovac.

No, s obzirom da mu Kosovo i Crna Gora vec izmicu iz ruku, Beograd sebi ne moze da dozvoli vise ni jedan teritorijalni ustupak.

Srpski predsednik vlade Zoran Djindjic rekao je da ce "oni koji ne budu razumni, osetiti posledice na svojoj kozi."

Kriza u presevskoj dolini u kojoj zivi oko 70.000 etnickih Albanaca, pogorsala se nakon sto je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, 1999, izvrsio prebacivanje jugoslovenskih snaga sa Kosova u ovu oblast.

Lokalno albansko stanovnistvo radikalizovano je grubim ponasanjem nekih pripadnika srpskih snaga bezbednosti, posebno onih sa Kosova koji su otpoceli kampanju terora nad civilnim stanovnistvom.

Ljudi u ovoj oblasti pozdravili su osnivanje OVPMB, kao neku vrstu sigurnosne mreze protiv represije. Veruje se da je ova organizacija rodjena na sahrani dvojice mladih Albanaca ubijenih u Presevu.

U OVPMB stupali su pripadnici lokalnih, medjusobno nepovezanih zajednica, kao i bivsi borci Oslobodilacke vojske Kosova.

U nastojanju da ne ponovi greske Miloseviceve vlade, nova beogradska vlast je u resavanju krize dala prednost diplomatskim nad vojnim sredstvima.

Posle obilaska polozaja Vojske Jugoslavije i policije koji su bili napadnuti u ponedeljak, Rasim Ljajic, savezni ministar za verske i nacionalne manjine, izjavio je da vlada nece biti obeshrabrena nasiljem, vec da ce “ustrajati u nastojanju da se kriza resi politickim putem.”

Sef sluzbe bezbednosti Evropske unije, Javier Solana juce je pozvao pripadnike gerile da poloze oruzje. “Nadamo se da cemo iznaci politicko resenje”, rekao je. “Ni jedno drugo resenje nije moguce. Vreme nasilja je zavrseno.”

Shawn Sullivan, politicki savetnik komandanta medjunarodnih mirovnih snaga na Kosovu, pozvao je Srbe i Albance da se uzdrze od nasilja. Izrazio je zabrinutost zbog stepena militarizacije na obe strane, pogotovo zato sto su su na nekim mestima neprijateljske strane samo nekoliko stotina metara udaljene jedna od druge.

U izvestaju koji je nedavno podneo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Kofi Annanu,

Carl Bildt, specijalni izaslanik UN na Balkanu, upozorio je da “nijedna oblast u citavoj Evropi nije toliko opasna po mir kao sto je to presevska dolina.”

Dodao je da bi taj sukob mogao da izazove novi talas etnickog ciscenja na Kosovu, i da bi nemiri mogli da se prosire i na susednu Makedoniju.

Dok je 6. februara obilazio policijska kontrolna mesta u bujanovackom okrugu, konvoj diplomata, u kojem se nasao i ambasador SAD u Jugoslaviji, William Montgomery, kao i James Perdew, obasut je paljbom iz vatrenog oruzja u blizini sela Lucani koje kontrolisu Albanci.

Cilj ovog incidenta verovatno je bio da se Washington natera da uvidi kako kriza u Presevu predstavlja goruci problem. Americke jedinice koje sacinjavaju kontingent K-For na Kosovu stacionirane su uz samu granicu u pokrajini kojom upravlja UN. Washington je u pocetku izabrao da patrolira ovim delom Kosova jer se smatralo da je ta oblast najmanje sklona nemirima.

Amerikanci se u svojoj politici rukovode zeljom da izbegnu vojni sukob. Sasvim je jasno da je kratkorocni plan Bushove nove vlade da izbegne zrtve medju americkim vojnicima, a dugorocni da se potpuno povuce sa Balkana.

Dragana Nikolic redovno izvestava za IWPR.