Buka Oko Podele Makedonije

Dok se makedonske trupe bore protiv albanskih gerilaca na severu Makedonije, u glavnom gradu izbio je zestok politicki sukob oko plana o podeli zemlje.

Predlog Georgija Efremova, predsednika Akademije nauka i umetnosti Makedonije, ASAM, da je najbolji nacin da se resi problem izmedju Makedonaca i Albanaca - podela zemlje na dva odvojena entiteta - izazvao je pravu senzaciju.

Po ovom planu, Albanci bi se naselili u zapadnim delovima Makedonije, oko Gostivara, Tetova i Debra, koji bi se kasnije pripojili samoj Albaniji. Albanija bi Makedoniji, zauzvrat, dala grad Pogradec i okolinu blizu Prespanskog jezera, gde zivi makedonska manjina.

Ova razmena odvijala bi se u sledeca tri meseca mirnim putem, predlog je Akademije.

Efremov je ovaj plan opisao kao “dokument za spas Makedonije”. On smatra da Makedonci i Albanci ne mogu da zive zajedno u miru, posle sukoba u okolini Tetova i drugde u zemlji.

Ovaj predlog izazvao je burne politicke reakcije. Albanske stranke usprotivile su se ovom planu, dok je medju makedonskim partijama doslo do podele, sto je dodatno oslabilo “vladu siroke koalicije” koja je uspostavljena pre nekoliko nedelja uz podrsku medjunarodne zajednice kako bi zemlju izvela iz krize.

Medju nekoliko politickih lidera koji se nisu usprotivili ovom planu bio je premijer Ljubco Georgijevski, lider makedonske VMRO-DPMNE partije, kao i predsednik parlamenta Stojan Andov, clan Liberalne stranke, clana vladajuce koalicije.

Branko Crvenkovski, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM, usprotivio se ovom planu. On je plan ASAM-a ocenio kao plan “podstrekavanja na gradjanski rat i samoubistvo Makedonije”. Crvenkovski se zalaze za nastavak pregovora kojima bi Albanci dobili bolji polozaj, I za prihvatanje albanskog jezika kao sluzbenog jezika.

Plan ASAM-a neocekivano je ujedinio dve glavne albanske partije, Demokratsku partiju Albanaca, DPA, i Partiju demokratskog progresa, PDP, koje su se do sada uzajamno sukobljavale. Obe partije su odbacile podelu kao “neprihvatljivu i smesnu”.

Predsednik Albanske akademije nauka i umetnosti, Yili Popa, koji je blizak VMRO-DPMNE odbacio je ovaj predlog. “Medjuetnicki sukobi ne mogu se resavati razmenom stanovnistva i teritorije”, rekao je on. “Jedina solucija za makedonsku krizu je postovanje prava Albanaca koji u njoj zive”.

Makedonske politicke razmirice nastavile su se nakon sto su dnevne novine "Vecer", bliske VMRO-DPMNE, objavile mapu planirane podele teritorije. Kada je Crvenkovski zapretio da ce izaci iz koalicije, Georgijevski je rekao da mu nece smetati ukoliko dodje do njenog raspada.

Nakon sto je uvideo da nema podrsku makedonskih stranaka i da su albanske partije odbacile njegov plan, Efremov je pokusao da se distancira od sopstvenog plana, rekavsi da su ga pogresno shvatili.

Efremov sada tvrdi da je rec i samo jednom od dvadeset i pet razilicitih nacina da se resi kriza i da to nije zvanicni predlog ASAM-a, vec licni stav jednog od njenih clanova.

Otkako je Makedonija pre jedne decenije stekla nezavisnost, vise puta se diskutovalo o podeli zemlje.

Kada se pocetkom ove godine po prvi put oglasila ONA, spekulisalo se o tome da je njen cilj federalizacija Makedonije. Medjutim, nakon mesec dana ova organizacija je izmenila svoj stav, rekavsi da podrzava teritorijalni integritet Makedonije.

Umesto toga, ONA je zatrazila da Albanci dobiju status ustavotvorne nacije.

Tokom poslednje decenije, dve glavne makedonske partije vodile su zestoke rasprave o integritetu i suverenitetu zemlje. SDSM je optuzila VMPRO-DPMNE da radi na tome da delove Makedonije pripoji Bugarskoj. S druge strane, VMRO-DPMNE optuzuje SDSM da ima nameru da Makedoniju ponovo uvuce u jugoslovensku federaciju.

Predlog o podeli zemlje, bez obzira na to da li je to stav ASAM ili njenih pojedinih clanova, moze naneti tezak udarac zemlji u vreme kada sve balkanske nacije pokusavaju da se integrisu u Evropu.

Ukoliko ovaj plan bude ometao politicke procese koji su u toku, EU bi mogla da odluci da ponovo razmotri validnost Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa Makedonijom, koji je potpisan u Luksemburgu 9.aprila. Mozda bi, cak, moglo da dodje do slabljenja podrske koju je do sada imala Makedonija. Ovo se, medjutim, trenutno ne ocekuje.

Cinjenica da je Efremov blizak VMRO-DPMNE partiji i da njegov plan nisu odmah odbacili pojedini njeni politicari mogao bi ukazivati na to da iza ovog predloga stoje i drugi motivi. Bez obzira na to da li je rec o testu javnog mnjenja, provokaciji, ili ozbiljnom projektu, ovaj plan je sigurno odvratio paznju od sukoba na severu zemlje. Takodje je odlozen i politicki dijalog izmedju Albanca i Makedonaca o resavanju trenutnih razlika.

Veton Latifi je politicki analiticar i pomocnik urednika IWPR u Makedoniji.