ALBANCI SA JUGA SRBIJE OKRECU LEDJA BEOGRADU

Pisu: Saradnici IWPR-a iz Preseva (BCR Br. 381, 11-nov-02)

Etnicki Albanci sa juga Srbije zele da se pridruze Kosovu is toga ce jos

jednom bojkotovati predsednicke izbore. Izbori ce biti ponovljeni

8.decembra, posto su u prethodnom pokusaju proglaseni neupesnim zbog

nedovoljnog odziva glasaca.

Uprkos negodovanju srpskih vlasti i medjunarodne zajednice, nekih 65.000

Albanaca, nisu izasli na glasacka mesta u Presevu, Bujanovcu i Medvedji u

vreme kada su odrzavani neuspeli oktobarski izbori.

Albanci se nadaju da ce Presevska dolina jednog dana biti razmenjena za

srpske enklave koje se nalaze sa juzne strane granice sa Kosovom.

Mada je Kosovo formalno i dalje deo Savezne Republike Jugoslavije, SRJ,

ono zapravo funkcionise kao protektorat Ujedinjenih nacija jos od sukoba

NATO sa Srbijom 1999.godine. Pregovori o konacnom statusu ove oblasti tek

treba da pocnu.

Jedini ustupak koji su presevski Albanci ucinili bilo je ucesce na nedavno

odrzanim opstinskim izborima, sa obrazlozenjem da je lokalna uprava nesto

sto ih se direktno tice. Na ovim izborima vodeca albanska politicka

grupacija, Partija za demokartsku akciju, ili PDD, osvojila je vlast u

opstinama Bujanovac i Presevo, dok je u Medvedji trijumfovala srpska

koalicija.

Do polovine 2001.godine Presevska dolina je bila rastrzana sukobima

izmedju snaga bezbednosti SRJ i albanskih gerilaca iz Oslobodilacke vojske

Preseva, Bujanovca i Medvedje, UCPBM. Sukobi su obustavljeni nakon sto su

medjunarodna zajednica i potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic

napravili sporazum koji je predvidjao razoruzavanje gerilaca u zamenu za

davanje garancije za ljudska i demokratska prava koja su Albancima

uskracivana pod rezimom bivseg predsednika Slobodana Milosevica.

Zvanicni stav Beograda je da Kosovo ostaje deo SRJ u skladu sa UN

rezolucijom 1244.

Ipak, u nekim krugovima u Srbiji, prvenstveno onim oko uticajnog akademika

i pisca Dobrice Cosica, koji se dozivljava kao otac srpskog nacionalizma,

smatra se da bi razmena teritorija predstavljala najboljo resenje.

Sulejman Hiseni, etnicki Albanac iz Bujanovca, izjavio je za IWPR da

bojkot srpskih predsednickih izbora apsolutno ima smisla za lokalno

stanovnistvo. "Ne znam sta Beograd moze ocekivati od ovdasnjih Albanaca,

jer oni nikada nece prihvatiti Srbiju kao svoju zemlju", izjavio je on,

izrazavajuci stav vecine lokalnog stanovnistva.

Dve od tri najznacajnije albanske partije - Partija za demokratsku uniju

Albanaca, PDUA, i Pokret za demokratski progres, PDP, koji ukljucuje i

bivse komandante UCPBM - otvoreno su bojkotovale oktobarske predsednicke

izbore.

Riza Halimi, umereni lider PDD-a, formalno je pozvao svoje clanove da

izadju i glasaju. Ali lokalni posmatraci smatraju da je njegova izjava

vise bila gest koji treba da pokaze spremnost na saradnju sa Beogradom i

medjunarodnom zajednicom nego ozbiljan poziv. Halimi je primio jednog od

predsednickih kandidata, reformistu Miroljuba Labusa, i uverio ga da ce mu

pruziti podrsku, koja se na dan glasanja ipak nije materijalizovala. Vodja

Socijalisticke partije Srbije, SPS, Dragoljub Filipovic, izjavio je da se

Halimijevi postupci svode na "politicku prostituciju".

Medjunarodni izaslanici takodje pokazuju nestrpljenje u pogledu albanskog

stava. Jedan strani diplomata podsetio je IWPR da su na loklanim izborima

albanski lideri pozvali svoje glasace da izadju i glasaju, jer su izbore

opisivali kao bitku za politicku nadmoc. "Sada ti isti lideri ne zele da

doprinesu demokratizaciji zemlje", izjavio je ovaj diplomata.

Takve kritike verovatno nece promeniti stav Albanaca u Presevu. Izvori iz

ove zajednice kazu da ce se bojkot politickih aktivnosti koje nisu

povezane sa lokalnim pitanjima verovatno nastaviti do pregovora o konacnom

statusu Kosova.