Akcija Predaje Oruzja na Kosovu Tapka u Mestu

Rok za amnestiju koju su Ujedinjene nacije ponudile na Kosovu u zamenu za predaju oruzja istice u ponedeljak 4. juna, sto stanovnicima pokrajine ostavlja jos samo jedan vikend da dobrovoljno predaju oruzje. Od 4. juna svako lice koje bude imalo u svom posedu vatreno oruzje suocice se sa strogim kaznama.

Zvanicnici se nadaju da ce pretnja novcanom kaznom od 20.000 nemackih maraka i desetogodisnjom zatvorskom kaznom ubediti ljude da ispostuju poslednji rok za predaju oruzja. Carli Dzonson, portparol UNMIK policije, sumnja, medjutim, da ce amnestija imati zeljeni efekat.

"Kampanja nije bila uspesna - hiljade i hiljade komada vatrenog oruzja se tek mora predati. Ucinicemo sve sto je u nasoj moci, ali nemamo nikakvih iluzija. Ni Srbija u svojoj istoriji nije uspela da razoruza kosovske Albance." Do danas, tek je oko 1.000 komada vatrenog oruzja predato UNMIK-u.

Cak i da se ova brojka poveca, bice skoro nemoguce utvrditi u kojoj meri je amnestija bila uspesna s obirom da niko ne zna koliko oruzja jos ima na Kosovu.

Posiljke oruzja iz Albanije krenule su prema Kosovu u znacajnijim kolicinama krajem devedesetih. Veci deo ovog naoruzanja ostao je na Kosovu nakon sukoba iz 1999. godine. Kolicina raspolozivog oruzja u pokrajini se uvecavala takodje svercom tokom proteklih godina iz drugih balkanskih zemalja, ukljucujuci i Srbiju.

"Mi smo imali rat ovde, i normalno je da mnogi ljudi poseduju oruzje, ali smo ucinili sve sto je u nasoj moci da prikupimo sto je moguce vise vatrenog oruzja," kaze sekretar za javne poslove Demokratske partije Kosova (PDK) Fatmir Limaj.

Jedan od bivsih lidera Oslobodilacke vojske Kosova negira izvestaje da je njihovo oruzje preslo u ruke civila insistirajuci da je celokupno naoruzanje predato tokom raspustanja ove formacije.

Od 1999. godine, KFOR je zaplenio vecu kolicinu oruzja uskladistenog u skrovistima duz administrativne granice Kosova sa juznom Srbijom, Albanijom i Makedonijom, pri cemu su u nekim slucajevima radilo o velikim kolicinama - od nekoliko tona naoruzanja. Medjutim, nikada nije tacno objavljeno koja je kolicina oruzja zaplenjena. Ono sto je sigurno, jeste da neotkrivenog i nezaplenjenog oruzja ima napretek.

Medjunarodna zajednica se, medjutim, zabrinula kada je pre godinu i po dana zapoceo da tinja konflikt u Presevskoj dolini. Uznemirenost medjunarodne zajednice dodatno je pojacana kada je izbio sukob u Makedoniji. Ocito je Kosovo bilo izvor dobrog dela, ako ne i celokupnog naoruzanja koje je korisceno u tim sukobima.

Zalostan dokaz siroke rasprostranjenosti vatrenog oruzja u pokrajini je oko 400 ubistava od okoncanja rata. Novopostavljeni sef UNMIK policije, Albert Gros, kaze da je samo tokom prosle godine prijavljeno 246 ubistva.

Carli Dzonson ukazuje na cinjenicu da se radi o zabrinjavajucim brojkama i smatra da je za to odgovoran visok nivo kriminalnih aktivnosti u mafijaskom stilu u pokrajini. "Oruzje ne ubija, kriminalci su ti koji ubijaju," kaze Dzonson.

U medjuvremenu, policija i mirovne snage su objavile adrese depoa gde se moze predati oruzje. Uprkos tome, stanovnici Kosova vise vole da ostave svoje oruzje na mestima za koje znaju da ce ih medjunarodne snage lako pronaci.

Zabrinjava, takodje, cinjenica da su medjunarodni zvanicnici suoceni sa sve cvrscim dokazima da Srbi prikupljaju oruzje poslato iz Beograda radi zastite svojih enklava na Kosovu. "Nista od toga nije predato," kaze predstavnik UNMIK-a Geri Metjuz koji odlucno tvrdi da ce nece biti razlike u tretmanu Srba u odnosu na Albance. Jedan visoki zvanicnik UNMIK policije je izjavio da je ljudima stalo da zadrze oruzje u svom posedu zbog pogresne procene opasnosti po licnu bezbednost u pokrajini.

"Ljudi postaju zrtve paranoje da mogu postati zrtve kriminalaca - zbog toga oni zele da nose oruzje," kaze on. "Pogresno je verovati da vas vatreno oruzje moze zastiti, jer ako imate pistolj, neko drugi ce nabaviti top."

Ali Cenaj je dopisnik IWPR-a.