Uvod U Vanredno Stanje

Srbiji predstoji vruce leto i jost toplija jesen. Slobodan Milosevic, predsednik onoga sto je ostalo od Jugoslavije - a do sada njen neprikosnoveni lider - je konacno prikovan uza zid.

Od trenutka kada je ukinuto ratno stanje, namnozili su se zahtevi za njegovom ostavkom. Takve zahteve uputili su njegovi predratni kriticari kojima se sada pridruzila i uticajna Srpska pravoslavna crkva.

Opozicioni politicari koji su bili prinudjeni da zacute dok je trajalo NATO bombardovanje su ponovo digli svoj glas. Intelektualci okupljeni u grupu "Apel 50" su javno trazili njegov odlazak.

Milosevic takodje gubi podrsku starih saveznika, ukljucujuci i one koji su mu pomogli da dodje na vlast i da je sacuva u godinama poraznih sankcija UN-a i kroz seriju vojnih poraza koji su pretvorili stotine hiljada Srba u izbeglice.

Dejan Medakovic, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) zagovara politicke promene, kao i Dobrica Cosic koji je ucestvovao u sastavljanju zloglasnog Memoranduma SANU 1986. godine kojim je pripremljen ideoloski teren za Milosevicev projekat Velike Srbije. Cosic, koji je postao prvi predsednik krnje Jugoslavije, visokotirazni pisac i cenjeni kolumnista, zatrazio je od Milosevica da podnese ostavku i time omoguci "pocetak neophodnih promena."

Cosic je grubo smenjen sa funkcije predsednika posto se politicki razisao sa Milosevicem kada je usvojen mirovni plan za Bosnu 1993. godine. Godine nemilosrdne vladavine su sada pretvorile brojne bivse saveznike u neprijatelje koji se otvoreno suprotstavljaju Milosevicu.

"Mi smo kosovski cvor resavali zajedno sa Albancima," kaze bivsi srpski predsednik Ivan Stambolic, nekada najblizi Milosevicev prijatelj koga je Milosevic izgurnuo sa politicke scene 1987. godine. "Drugi su to macem presekli", rekao je za Radio Slobodna Evropa. "U ovih dvanaest godina krvavi krug je opisan i zatvoren."

Iako su Milosevica kritikovali u proslosti, i iako njegova vlast sada nije ugrozena po prvi put, ono sto je drugacije ovog puta je osecanje besa koje se oseca u vazduhu i da neko treba da odgovara za sve izgubljene zivote, razrusene domove, unistenu privredu i izgubljene ratove proteklih godina.

Svi slojevi drustva osim kriminalaca i politicke elite osecaju ekonomsku krizu u zemlji. Vise od polovine radno sposobnog stanovnistva je bez posla. Oni koji rade moraju da prezive od prosecne mesecne plate koja iznosi 100 DEM. Penzioneri imaju jos manje - ukoliko dobiju penzije. Porodice koje su prezivljavale zahvaljujuci 'crnom trzistu' sada uvidjaju da su se i poslovi na crno prepolovili.

Rezervisti iz Kragujevca, Kraljeva, Trstenika i Vrbasa koji su se upravo vratili sa Kosova su saznali da nece dobiti plate za vreme provedeno na Kosovu. Mnoge porodice su bile bez ikakvog prihoda od trenutka kada su muskarci mobilizovani. Plate kasne i redovnom sastavu vojske sto samo pojacava osecanje besa u Vojsci Jugoslavije da je toliko ljudi poginuo u ratu ciji ishod je bio predvidiv od pocetka.

Ostaje da se odgovori na pitanje: Da li se u Milosevicevoj stranci moze naci otvoreni protivnik koji bi mogao da preuzme vodjstvo? Ali ocigledan kandidat se jos uvek nije pojavio u redovima vladajuce Socijalisticke partije Srbije.

Srpka opozicija porucuje saveznicima Miloseviceve SPS da je ovo poslednji trenutak da se distanciraju od svog vodje, koga je Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju optuzio za ratne zlocine pocinjene na Kosovu.

U medjuvremenu, peticija kojom se trazi Miloseviceva ostavka vec kruzi Srbijom. Po Ustavu, neophodno je da se prikupi 100.000 potpisa kako bi se pitanje ostavke uvrstilo u dnevni red u Skupstini SRJ.

U Kragujevcu akciju vodi Koalicija Sumadija u saradnji sa opozicionim Gradjanskim savezom Srbije (GSS), a u Novom Sadu, koji je razrusen u NATO bombardovanju, tri stranke okupljene u Savez demokratskih partija. Akciji ce se pridruziti i Demokratska stranka Zorana Djindjica koja je najjaca opoziciona stranka u Srbiji.

Savezni predsednik se bira u saveznom parlamentu u kome se nalaze poslanici iz Srbije i Crne Gore. Milosevic ima razloga da ocekuje da njegova stranka i njeni saveznici - Jugoslovenska ujedinjena levica na cijem celu se nalazi Miloseviceva supruga Mirjana i ultranacionalisti iz Srpske radikalne stranke (SRS) - nece prihvatiti nikakvu peticiju. Crnogorska polovina parlamenta je lojalna saveznom premijeru Momiru Bulatovicu a ovaj je lojalan Milosevicu.

Milosevic sada mora da se odupre svim naporima da se promeni politicka ravnoteza. On najpre mora da zaustavi bilo kakav pokusaj raspisivanja vanrednih izbora, na kojima bi sigurno bio porazen. A takodje mora da spreci i promenu cnogorske delegacije u saveznom parlamentu, kojom bi postojeci poslanici bili zamenjeni onima koji su lojalni crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu koji su spremi da glasaju protiv Milosevica.

Uz srpsku opoziciju vanredne izbore zagovara i Draskovicev Srpski pokret obnove (SPO), koji se naizmenicno nalazi u vladi i van nje, kao i Seseljeva Srpska radikalna stranka.

Medjutim, kao sto to istice potpredsednik Demokratske stranke Slobodan Vuksanovic, vanredni izbori su moguci tek kada se usvoji izborni zakon na osnovu standarda Saveta Evrope i kada se oslobode mediji.

Situacija jos uvek moze da bude mnogo gora pre nego sto se poboljsa. Milosevic bi takodje mogao da formalno uvede vanredno stanje. Ukoliko se to dogodi, sve nade koje se ulazu u odrzavanje izbora ce biti ugasene.

Niko u Srbiji nema odgovora na pitanje kako naterati Milosevica da prihvati prevremene izbore na kojima bi izgubio vlast na demokratski nacin. Milosevic ostaje na vlasti, jos uvek kontrolise bezbednosne snage, medije i politicku scenu. Zato je Srbija dalje od mirne tranzicije putem glasanja nego od nepredvidivih posledica vanrednog stanja.

Milenko Vasovic je novinar u Beogradu.