Trgovci Oruzjem i Oslobodilacka Nacionalna Armija

Dok je jos trajao sukob izmedju jugoslovenske vojske i etnickih Albanaca u juznoj Srbiji, Samova picerija u Vitini je bila jedno od najboljih mesta gde se moglo kupiti oruzje.

Ovih dana u piceriji nema puno gostiju. Zapravo, mesto je obicno prilicno prazno. Kada sam prosao pored lokala, Jahi koji radi kao konobar, caskao je sa nekoliko novinara. "Dosli ste suvise kasno. Nema vise toga u Presevu. Krijumcari su nestali."

U stvari, samo su se pritajili. Dok se sukob u Makedoniji nastavljao uz tek poneki predah izmedju sporazuma o prekidu vatre i eksplozija bombi, krijumcari oruzja sa Kosova su postali obazriviji. Nastavili su da rade svoj posao, ali su manje uocljivi za trupe koje nadgledaju puteve kojima nocu kolone natovarenih mazgi i vojnici jos uvek prolaze pod zastitom mraka.

Sto se konflikt produzava, sve je veci broj izvora iz kojih se moze nabaviti oruzje. KFOR je razotkrio neke od trikova koje koriste krijumcare, ali oni ipak nalaze nacina da doskoce medjunarodnim mirovnim trupama.

Smatra se da su se skoro svi iz regiona ukljucili u ovaj posao. Albance, Srbe, Bosance i Bugare takodje sumnjice da koriste poslednju priliku za prodaju oruzja na Balkanu. Ipak, Kosovo ostaje snabdevac Broj Jedan i, kao sto je to slucaj sa svakom profitabilnom trgovinom u ovoj zemlji, ona prevazilazi etnicke, verske i druge razlike.

"Sa Srbima se najbolje posluje, a sa Albancima iz Albanije imamo problema," prokomentarisao je komandant Oslobodilacke nacionalne armije, ONA.

KFOR je pojacao patroliranje duz granice nakon ponovljenih optuzbi iz Skoplja da ne cini dovoljno kako bi sprecio snabdevanje Oslobodilacke nacionalne armije naoruzanjem sa Kosova. Od pocetka jula, trupe KFOR-a na kosovsko-makedonskoj granici uhapsile su oko 200 etnickih Albanaca za koje se sumnja da su pripadnici ONA, zaplenili su dosta oruzja, otkrili su izvestan broj tajnih skladista naoruzanja i sprecili dostavljanje drugih posiljki oruzja preko makedonske granice.

Od onih koji su uhapseni tokom proteklih nekoliko sedmica, 20 lica je predato UN vlastima na Kosovu po osnovu optuzbi za krijumcarenje oruzja. Patrole KFOR-a su takodje zaplenile veliku kolicinu oruzja koje je krijumcareno na mazgama iz pravca Dragasa, mesta na jugu Kosova.

Ove akcije su rezultat energicnijih napora americkih i nemackih snaga da sprece krijumcarenje oruzja nakon sto je americki predsednik Dzordz Bus zatrazio od svojih trupa prilikom posete vojnoj bazi Bondstil da poostre kontrolu granice preko koje se oruzjem snabdevaju pobunjenici u Makedoniji.

Policijski cas je takodje poostren tokom proteklih sedmica u Vitini, udaljenoj nekoliko kilometara od makedonske granice. Cini se, medjutim, da je ponuda oruzja slaba, sto, uostalom, potvrdjuje obim trgovine u Samovoj piceriji. "Cinimo sve sto je u nasoj moci," rekao je americki major Tomas Kurk koji je zadovoljan plenidbama krijumcarenog oruzja tokom proteklih sest meseci.

Od trenutka kada je KFOR pokrenuo operaciju "Orao" u februaru, mirovnjaci su zaplenili oko 600 automatskih pusaka, 120 pistolja, oko 190 raketa, 1.000 komada protivtenkovskog oruzja i vise od 1.350 granata i mina. "Razumno je pretpostaviti da smo nasim aktivnostima oslabili takozvanu Oslobodilacku nacionalnu armiju," tvrdi portparol KFOR-a Roj Braun.

Uprkos tome, od samog pocetka sukoba u Makedoniji u februaru, medjunarodna administracija na Kosovu je poricala postojanje dobro organizovane krijumcarske mreze koja je pruzala podrsku albanskim pobunjenicima u Makedoniji. U medjuvremenu, vlasti u Skoplju su i dalje tvrdile da svi pripadnici ONA, kao i njihovo oruzje poticu sa Kosova.

"Postoje neki elementi na Kosovu i u [juznoj] Srbiji koji smatraju da ih sa Albancima u Makedoniji spaja zajednicka stvar," kaze komandant multinacionalne brigade istok, Vilijam Dejvid.

Procene poput ove bile su razlog za akciju, koju je direktno nalozio Vasington, ciji je cilj prekidanje linija snabdevanja ONA sa Kosova. Hans Hakerup, sef misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, licno je intervenisao proslog meseca zahtevajuci ostavku petorice pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa za koje se verovalo da su tajno saradjivali sa svojom bracom s druge strane granice.

Mnogi makedonski Albanci su se borili u redovima Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, tokom rata 1999. godine i sada Albanci sa Kosova zele da istom merom uzvrate. Medju onima koji su iskazali solidarnost sa albanskom stvari u Makedoniji su i bivsi pripadnici Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, OVPBM, koji su razoruzani u prolece ove godine u okviru sporazuma postignutom uz posredovanje NATO-a.

"Borimo se za isti cilj, borimo se za albansku stvar i zbog toga smo svi zajedno," rekao je jedan bivsi borac OVPBM-a. On izbegava da pominje bilo kakvu ideju o Velikoj Albaniji, ali navodi da albanske zajednice u ovim zemljama imaju razloga za zabrinutost.

Drugi izvor blizak Oslobodilackoj nacionalnoj armji potvrdjuje da je mreza krijumcara oruzja dobro organizovana. On dodaje da su preko Albanije nabavljene vece kolicine oruzja, ali da ne potice iz same Albanije posto je oruzje u toj zemlji nepouzdano. "Lako je prokrijumcariti nesto u Albaniju. To je idealna zemlja za tako nesto."

Nedavno su u Albaniji, ipak, zaplenjene neke posiljke oruzja. Krajem jula, policija je zaplenila cetiri raketna bacaca u luci Drac. Mesec dana pre toga, u istoj luci je policija zaplenila izvesnu kolicinu automatskih pusaka, municije i neprobojnih prsluka.

Izdavac albanskog magazina "Observer", Teodor Misa, demantovao je da Albanija snabdeva pobunjenike oruzjem. Mada veca kolicina oruzja koje je koristila OVK na Kosovu potice iz armijskih magacina opljackanih tokom nemira u Albaniji 1997. godine, on tvrdi da je dalje liferovanje oruzja zaustavljeno.

Jedan zvanicnik albanske obavestajne sluzbe takodje tvrdi da premijer Ilir Meta preduzima odlucne akcije da bi sprecio krijumcarenje oruzja: "On je veoma strog po tom pitanju jer dobro zna da je to preduslov za nastavak podrske Zapada njegovoj vladi."

Blerim Haxhiaj je novinar kosovske javne televizije RTK Pristina.