Srbi u hrvatskoj vojsci

Srbi u Podunavlju sluzice u hrvatskoj vojsci nakon sto je ove nedelje istekao rok sporazuma po kojem su oni bili izuzeti od sluzenja obaveznog vojnog roka.

Podunavlje se sastoji od opstina istocne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. U toku rata u Hrvatskoj ovo podrucje nalazilo se pod kontrolom srpskih pobunjenika, ali je pre tri godine mirnim putem ponovo integrisano.

Po sporazumu koji je potpisan u januaru 1997.godine izmedju Hrvatske, predstavnika Srba iz Podunavlja i medjunarodne zajednice, srpska manjina je bila dve godine izuzeta od sluzenja vojnog roka.

Vlada Ivice Racana je ovaj rok produzila za jos jednu godinu iako tim nije ispunjen zahtev od 15 godina kako su to zeleli Srbi.

Milos Vojnovic, predsednik Zajednickog opstinskog veca koje predstavlja krajeve sa vecinskim srpskim stanovnistvom, rekao je da je duze izuzece potrebno za generaciju u cijim su mislima jos uvek prisutna secanja na rat.

Strahovanja i frustracije srpskog stanovnistva su toliki da polovina od procenjenih tri do cetiri hiljade mladica koji su prispeli za sluzenje vojnog roka jednostavno odbijaju da to ucine, sudeci po Vojislavu Stanimirovicu, odborniku u hrvatskom parlamentu i predsednku Nezavisne srpske demokratske stranke, SDSS.

"Bojim se ", kaze osamnaestogodisnji Dalibor Puaca iz Dalja. "Cuo sam da oficiri HV (Hrvatska vojska) maltretiraju vojnike. Sta ce, tek, raditi nama Srbima?". Njegova je reakcija tipicna.

Vecina Puacinih vrsnjaka isto tako okleva da sluzi u hrvatskoj armiji. Oni kazu da ih plase izvestaji iz novina u kojima se spominju homoseksualni skandali, uzivanje droge i druge uznemirujuce price.

U nedavnom incidentu doslo je do nehoticne eksplozije u kasarni Ogulin, 16.novembra u kojoj je pet vojnika zadobilo teske povrede.

Srpski mladici iz Podunavlja, narocito oni koji studiraju u Srbiji, radije bi sluzili vojni rok u Jugoslaviji, uprkos tome sto je duplo duzi od sest meseci koliko ce uskoro biti u Hrvatskoj (za sada je jos godinu dana).

Medjutim, posto nema sporazuma o dvojnom drzavljanstvu izmedju Hrvatske i Jugoslavije ova je mogucnost iskljucena.

Srbi se mogu opredeliti za civilnu, a ne vojnu sluzbu. Vlada je 11. januara uputila predlog da se rok civilne sluzbe skrati sa petnaest na osam meseci.

Procedura opredeljenja za civilnu sluzbu je jednostavna. Otkako je ova opcija uvedena 1992. godine, odbaceno je samo devet od ukupno 2.230 predloga.

U svakom slucaju, broj mladica koji se opredeljuje za civilnu sluzbu je u porastu. Prosle godine upuceno je 667 zahteva, sto je za tri puta vise nego proteklih godina. Realno je ocekivati da ce doci do porasta ove brojke, narocito posto se okonca izuzimanje Podunavlja od sluzenja vojnog roka.

I srpska i hrvatska zajednica su u medjuvremenu predlozile svoje opcije regrutacije.

Gradonacelnik Vukovara, Vladimir Stengl, pokrenuo je jednu cudnu inicijativu koja se zalaze da Srbi koji odbijaju da idu u vojsku sluze u radnim brigadama koje ce raditi na rasciscavanju Vukovara. Ovaj predlog, medjutim, pomalo lici na kaznjavanje, jer bi Srbi bez sumnje osecali da "placaju" za napade Jugoslovenske narodne armije, JNA, u toku opsade grada 1991.godine.

Milos Vojnovic kaze da su se hrvatske vlasti slozile da mladici preko 27 godina starosti budu izuzeti od sluzenja vojnog roka. On je dodao da su u toku pregovori da ministarstvo odbrane prizna prethodno sluzenje vojske u JNA ili redovima nekadasnje Srpske Republike Krajine.

Srbi takodje predlazu da lokalni mladici sluze u kasaranma Beli Manastir i Vukovar, u Podunavlju, a ne negde drugde u Hrvatskoj. Hrvatske vlasti jos uvek nisu odgovorile na ovu ideju.

Portparol ministarstva odbrane Dusan Viro rekao je da ce za sada svi mladici iz Podunavlja koji su sposobni za sluzenje vojske biti pozvani u vojsku 15.januara.

Jedino za Sinisu Petrovica, koji je dobio vojni poziv za 26.februar, ovo ne predstavlja problem. "Ne bojim se da sluzim vojni rok u hrvatskoj vojsci", kaze on stoicki. "Jednog dana i to se mora obaviti".

Dragutin Hedl je redovni dopisnik IWPR.